ČETVRT VEKA JEDNE REKLAME

Svake godine, sa baš retkim izuzecima, poslenjeg vikenda u mesecu maju, na obroncima Homoljskih planina, u dolini reke Pek, u gradu Kučevu igra se i peva iz ljubavi prema tradiciji. Tada su „Homoljski motivi“. Ako pitate veštačku inteligenciju šta je to, reći će vam između ostalog i ovo: „Homoljski motivi su najznačajnija smotra narodnog stvaralaštva u istočnoj Srbiji, koja se tradicionalno održava u Kučevu. Ova manifestacija već više od pola veka čuva od zaborava bogatstvo narodnih običaja, izvornu pesmu, igru i autentične narodne nošnje homoljskog kraja.” Nije to samo smotra ovog kraja, dolaze gosti i da pevaju i da igraju i da svoje običaje prikazuju i iz drugih krajeva Srbije, nekad čak i iz drugih država. I tako je bilo skoro svake godine još od 1968. Samo tri puta smotra nije održana, u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. i tokom pandemije korona virusa 2020. i 2021.godine. To su bili jedini pravi neprijatelji smotre. Mada će domaćini reći da je i kiša na ovoj listi, koja je umela ponekad svojski da se potrudi da je omete, ali u tome nikad nije u potpunosti uspela. Jedne godine je selektor smotre za svaki slučaj prikaz narodnog odbičaja “Dodole” stavio kao poslednju tačku. Kiša je pala petnaestak minuta nakon te tačke.

Sve što želite da saznate o Homoljskim motivima možete pronaći na sajtu Centra za kulturu “Dragan Kecman”, Turističke organizacije opštine Kučevo, ali i na društvenim mrežama. Ipak, ovo što čitate zapravo nije priča o smotri, već o radijskoj reklami (tačnije reklamama) koje su za nju napravljene 2001.godine.

Svi mi koji smo rođeni ili smo jedan deo života proveli u Kučevu , “Homoljske motive” doživljavamo kao nešto potpuno uobičajeno, nešto kao deo sebe, nešto što se podrazumeva i o čemu se ne razmišlja. Ima onih koji su plaćeni da o tome vode računa. Takav slučaj je bio i sa mnom, sve do trenutka kada je u gradu otvoren radio (Radio Pek) i kada je sasvim logično bilo da taj radio, iako privatni, iako to od njega niko nije ni tražio, počne da prati najznačajniji kulturni događaj u njemu. Već naredne godine se pojavila potreba i za pravljenjem radijske reklame za smotru, što zapravo nije bilo previše teško. Jednostavno sam iskoristio zdravicu vrhovnog pastira čime svaka smotra počinje, podelio je u tri dela i od toga napravio tri džingla koji najavljuju smotru. Bila je to lepa reklama i emitovala se pet godina tokom maja meseca, kako na radiju Pek, tako i na još nekim radio stanicama po Srbiji.

Kada je prošlo tih pet godina i kada smo već ušli u 21. vek, pojavila se potreba da se ta reklama promeni. To su predlagali i ljudi sa strane. Bilo je predloga, nije  da nije, ali nije bilo ideja. Tada je u ekspanziji bila takozvana “svetska muzika” (world music) koja je kombinovala tradicionalan folklor i moderne zvukove i produkciju. Mi smo je zvali i još uvek je zovemo “etno”. Učinilo mi se da bi to bila dobra kombinacija za reklamu jednog, nazovimo ga, etno festivala u novom veku. Nikog nisam pitao za dozvolu da tako nešto radim, radio sam za potrebe radija. Imao sam neke autentične snimke sa smotre snimljene veoma kvalitetno (hvala Ljubinku na tome), tražio sam okolo neke moderne zvukove i ritmove i počeo da se igram. To igranje je zbirno trajalo 36 radnih sati (po sopstvenoj gruboj proceni). Za to vreme nastali su miksevi koji čine sve tri reklame iz serijala. Onda je trebalo napisati tekst kojim bi reklame počele i čime bi se zvašile. Čitajući o smotri iz nekih knjiga do kojih sam došao, sa pamfleta i iz novina, nastao je tekst koji se nadovezuje jedan na drugi, slogan mi se motao po glavi godinama i na kraju se sve sklopilo kako treba. Rezultat su bile moderne reklame koje su imale zanimljivu atmosferu. Možda su bile malo duže, ali nije me vodila sekundaža, jer svakako ništa nije naplaćivano, ni kod izrade, ni kod emitovanja. Kad smo kod emitovanja, išla je naravno na lokalu i ponovo na još nekoliko radio stanica po Srbiji, sve zahvaljujući poznanstvima i drugarstvu sa kolegama koji su tamo radili ili su bili njihovi vlasnici. Prve reakcije su stigle od njih i sve su bile u superlativima. Usledile su i reakcije u Kučevu. Najveći deo je bio isti kao i kod kolega. Reklame su zvučale ovako:

U to vreme postojao je Festival lokalnih propagantista Srbije (FLOPS), esnafsko takmičenje radijskih (kasnije i TV) reklama lokalnih medija na kojima sam i pre toga učestvovao. Odlučio sam da, uz još neke reklame u raznim kategorijama, pošaljem i reklamu za Homoljske motive u okviru kategorije “serijal reklama”. NIsam se previše uzdao u nju, jer reklame za kulturne manifestacije do sada nikada nisu baš prolazile. Reklame su otišle, a ja te godine nisam čak ni planirao da lično prisustvujem festivalu. Dan pre proglašenja pobednika odlučio sam da pozovem organizatore i da ih pitam da li je neka od reklama koje sam poslao ušla u uži izbor. Umesto odgovora dobijam pitanje: “Da li planirate da dođete na finalno veče festivala?”. Odgovaram da nisam planirao zbog obaveza (ili tako nešto). Sledi konstatacija: “Mislim da bi bilo jako dobro da dođete. Ne možemo vam reći zašto, ali potrudite se da sutra uveče budete na Zlataru.” Festival se te godine održavao na toj planini.

Zaključio sam naravno da je neka od poslatih reklama dobila nagradu. Dobio sam informaciju da su tri moje reklame te godine ušle u uži izbor. Imao sam svog favorita i zaključio da je verovatno ta reklama dobila nagradu. Sutradan uveče eto ekipe Pek radija (tonac Miša i moja malenkost) na Zlataru. Počinje ceremonija uručenja nagrada. Nižu se kategorije. Prvo kategorija maske, pa kategorija reklame do 30 sekundi. Ništa. Dolazi kategorija reklama do 60 sekundi. Treće mesto, Radio Pek, reklama za prodavnicu auto delova “Dež”. Super. To je bio moj favorit. Primam nagradu. Vraćam se na svoje mesto sa zaključkom da bi to bilo to. Čekam da se sve završi da počne druženje sa kolegama, koje je uvek bilo odlično. Još samo da se dodele nagrade za reklami serijal. Kreće uručenje nagrada za treće i za drugo mesto. Aplaudiram. Čestitam kolegi koji je dobio drugu nagradu, jer se baš dobro poznajemo. I onda čujem: “Prvu nagradu dobio je Radio Pek za serijal reklama Homoljski motivi!”. Reklame su emitovane. Tri minuta je bilo tišine i onda usledio aplauz cele sale. Te večeri, uz statutu, diplomu i silne vaučere koji su sledovali pobedniku, dobio sam dva najbolja moguća komlimenta. Prvi je od kolege, ozbiljnog tonskog producenta, koji me je pitao na čemu sam radio reklamu i priznao da je bio ljubomoran dok ju je slušao. Drugi je od koleginice, čini mi se, iz Kragujevca koja je prišla i rekla da joj se nikada nije dogodilo da joj suze krenu dok sluša radijsku reklamu.

Na povratku u Kučevo imali smo i svečani doček. Doduše od strane kolega (svi su došli) i nekoliko zbunjenih slučajnih prolaznika. Dao sam čak i intervju na radiju, a mislim da je i u lokalnim novinama izašla vest o tome.

Četvrt veka kasnije, odlučio sam da malo remasterujem taj serijal kako bi zvučao bliže sadašnjem vremenu. Uz pomoć daleko modernije tehnike, ali i veštačke inteligencije, posao nije bio previše težak. Rezultat je ovo:

A vi, ako ste došli do kraja ovog teksta, ostaje mi samo da vas pozovem da ove godine od 27. do 30. maja dođete u Kučevo na Homoljske motive. Siguran sam da ćete poneti lepe uspomene. A sada poslušajte stare i nove verzije ove reklame, čisto da biste imali kompletan doživljaj.

Fotografije su preuzete sa sajta Turističe organizacije opštine Kučevo